Капија Звижда / Бела Тукадруз

Ту где ми је чланке квасила пролећна роса,
као сузе лице, ту где сам слушао фазана и коса
и гледао коњика како јаше кроз орашје -
нека буде, Боже, нека буде моје скромно имање.
Не стари, већ млади незакржљали брестови,
нека ми праве друштво – беле трешње, црно грожђе,
детлићи и вране, облаци, возови, бурјан, петлови.
Учини, Боже, да тај брежуљак проговори чаробно,
као звиждање кошаве у вресу, као ћутање гробно!
Знам да ме ту можеш чути, где Те нико не тражи.
Осећам како је напрегнут, ту, Твој танани Слух....
Песме из романа

субота, 17. фебруар 2018.

уторак, 13. фебруар 2018.

понедељак, 12. фебруар 2018.

ВРБО / Белатукадруз

ВРБО

Ми ћемо  потонути у води ..Снег и лед ... и ледени ледени ветар ..... (БВрС)




I
ИЗМЕЂУ СРЦА НА ЛЕДУ

Црно, бело, ледено... без краја!
И пут  који их раздваја
као крива сабља, или копље.

Не иди тим путем
Између срца,
Не примичи  му се.
Не привлачи катастрофу.

Доћи ће незвана, као судњи час.

И неће имати твоје лепе очи,
Наслеђене од једне чешке грофице.

Не гледај у том правцу
Хоризонта без краја.

Окрени се, према мени.
У даљини.

Према југу.
Југовини.
Лабудовима
И  тим пловкама
Што се сунчају на сантама
Шведских језера.

Сунцу и Месецу.
И оној звезди
Са  које долазе
Такве као ти.


















































II

ВРБО


Не слути,Црна врбо.
Самотна.
Врбо жалосна.

Врбо,
једина!

Тај лед
Скрива
Рај и Енергију шума Хипербореје
И ватре која је горела
И све изгорела.

Све храстове,
Брезе,
И врбе.

Ту су посадили
Леге (весници богова)
посвећено дрвеће, тебе!

Ти не познајеш жељу за туђим,
Љутњу и похоту,
Ни остале изроде
тамних сила
што неразумне људе приводе
смрти,
јер си већ у Свету Јаве,
као све постојано,
што постојаношћу смрт увек побеђује.

Врбо,
Једина!


Северни анђеле мој...
        
         Света Три Јерарха, 2018.


Разговор са Белатукадрузом

Поводом изласка из штампе најновије књиге песама МОАРА ПАРАСИТА

Популарни постови