Врата Звижда / Бела Тукадруз

Ту где ми је чланке квасила пролећна роса,
као сузе лице, ту где сам слушао фазана и коса
и гледао коњика како јаше кроз орашје -
нека буде, Боже, нека буде моје скромно имање.
Не стари, већ млади незакржљали брестови,
нека ми праве друштво – беле трешње, црно грожђе,
детлићи и вране, облаци, возови, бурјан, петлови.
Учини, Боже, да тај брежуљак проговори чаробно,
као звиждање кошаве у вресу, као ћутање гробно!
Знам да ме ту можеш чути, где Те нико не тражи.
Осећам како је напрегнут, ту, Твој танани Слух....
Песме из романа

петак, 08. октобар 2010.

Канал ФИЛТРА / поклон књига ЗАВЕТИНА за београдски Сајам књига 2010

Белатукадруз (М. Лукић) са својим мачком Гаврилом Соколовићем
......... Српска књижевност се развијала у неприродним условима
током 20. века. Винавер је у једном од својих предратних есеја то лепо
и аргументовано изнео на видело. Истинито.Припремајући ово издање,
ја нисам ни у једном часу имао илузија, шта ће присуство ове и овакве
књиге представљати у српској књижевности: једну шкрипећу
дисонанцу. Ову књигу није створио онај који је потписује, већ искре
снега. Дуго ћутање писца.
Нећу имати следбеника, као писац - критичар (можда и не
чезнем да их имам? Можда их нећу имати, зато што није лако прећи
онај невидљиви и дуги пут који сам прешао, да бих негде при његовом
крају заокружио ову књигу?) Можда и стога што сам поносан човек?
Главни разлог што се моје критике и есеји поново
прештампавају је у томе што су растурена издања у којима су
публикована. (...........)   
( Из поговора, тј. НАПОМЕНА УЗ ОВО КОНАЧНО ИЗДАЊЕ, стр. 280).

Мирослав ЛУКИЋ : Канал ФИЛТРА  I, Београд: Едиција ЗАВЕТИНЕ, 2006 -2007. – 284 стр. – ( Сабрани радови, ЦД Вечити  чудесни коренови; 5

Ова књига је публикована у целини, у ПДФ формату, као дигитално издање које сасвим одговара штампаном, као поклон књига Едиције Заветина посетиоцима БИБЛИОТЕКЕ 2 једног од Веб сајта Заветина,  у библиотеци одабраних критикас о појединим српским песницима, видети више:  https://sites.google.com/site/velikazavetina/odabrane-kritike-o-pojedinim-srpskim-piscima/kanalfiltrai

четвртак, 23. септембар 2010.

Нема нагодбе са државом / Сергеј Трифуновић

Интервју Сергеј Трифуновић
Политичари само размишљају како да се домогну власти и опљачкају ову већ осиромашену државу, уз образложење: и ови пре нас су плачкали, морамо и ми нешто да узмемо




У биоскопима Колосеј, Стер синемас, Таквуд и Рода, од данас се приказује „Српски филм” сценаристе Александра Радивојевића и косценаристе и редитеља Срђана Спасојевића, домаћи филм о којем је полемисано и пре него што је ико био у прилици да га погледа, уз констатације да је превише бруталан јер обилује сценама насиља и секса, силовања и злостављања. У филму који је сада пред домаћом публиком, лик Вукмира, који је мозак операције „манипулисања” главним јунаком, порно глумцем, тумачи Сергеј Трифуновић.






Нема нагодбе са државом: Сергеј Трифуновић Фото Д. Ћирков


Видети више: http://www.politika.rs/rubrike/Kultura/Srbija-lici-na-Divlji-zapad.sr.html

субота, 28. август 2010.

вест на 25 светских језика

Кукурузна свила, Белило.Звижд. Фотографија Ивана Шишмана

Ових дана вест о појави нове књиге Белатукадруза БЕЛО ЦРНО ЦРВЕНО емитована је на 24 светска језика.
Видети више:  http://sazvezdjezavetina.wordpress.com/2010/08/28/white-black-red-latest-book-belatukadruza/

недеља, 22. август 2010.

БЕЛО ЦРНО ЦРВЕНО / Белатукадруз

Документарни филмови.


“Филм се не сме копирати, а може се приказивати
само на повременим кућним забавама по
дозволи Шишмана” - пише у дну ових сличица
из једног документарног филма београдских
Заветина.Приликом снимања тога филма
случајно је пронађен један рукопис
Белатукадруза, овај који се у целини публикује
овде. Филм је наравно био о песнику
Белатукадрузу, филм је дозвао нешто слично
себи, што превазилази поезију буквално

уторак, 20. јул 2010.

ХРОНИКА ТРАГЕДИЈЕ / Случај Белатукадруз

"Лукићев књижевни рукопис  је израз једног медијума кроз којег се олакшава некакво профетско оптерећење, од сувишка онога што са собом носе каравлашко очајање, барбарска генијалност и јуродива прозорљивост - сплетени уједно.
"Влашка гозба" је архив једне епохе, покушај  објашњења  пишчева досадашњег живота, расутог на разне белешке из разног времена, као и културно-политичке матрице у којој се одвијао живот Срба, посебно књижевни као његов записни део, у две деценије прошлог века. Мирослав Лукић је показао амбицију да буде дубљи тумач те епохе у којој је протекла и његова нелака судбина. Отиснуо се на пучину, спалио мостове за собом ("Пловим океаном без икаквог копна на видику"). "
Писао је песник и критичар Владимир Јагличић у београдској "Борби" почетком трећег миленијума о једној од Лукићевих књига, која је, објављивањем Лукићевог романа "Доктор Смрт", под  књижевним псеудонимом Белатукадруз, била повод за разрачунавање и покушај књижевне ликвидације Лукића као писца. 
Више о томе моћиће да се чита на следећој интернет адреси: https://sites.google.com/site/arhivbelatukadruz/slucaj-belatukadruz/hronikatragedije
О спорној Лукићевој књизи критичари су писали или хвалоспеве или покуде?
У чему је ствар?
У тешком прихватању истине?
Лукић је, како знамо, саставио и једну позамашну књигу о случају Белатукадруз, књигу коју нису смели да штампају, ни пријатељи ни непријатељи, а чији су одломци публиковани на сајтовима и блоговима. 

Најинтересантнији делови те књиге написане пре неколико година биће објављивани на сајту Архив Белатукадруз, сукцесивно, без журбе. Делови књиге ће бити публиковани  на посебној страници Случај Белатукадруз. Вреди погледати.

субота, 06. фебруар 2010.

ТАНГО БЕЛАТУКАДРУЗ (1)


МАРКО РОШУЉ: АРАБЕСКЕ, СРБОВЛАШКЕ


У говор се може ући
и у многе приче, изреке и друге
у обичај узете речи.
Уз помоћ грома и пијавица.
И ако покажеш зубе,
ако се искезиш.
Ружно је лепо веома!


*
Гром ме је обележио,
потоци ме издржавају,
вашари су моја престоница.
*
Никада нећу умрети.
Јер душа не умире;
она се сели,
као птица селица.
*
Вампири су
ђаволов проналазак.
Пијавице - дар потока.
Ко има вишак крви
нека проба из моје тегле...
*
Поток извире из стене
из бескрајног
и улива се у бескрајно;
верујем само у то...
*
Ђаво стоји на левој обали потока,
Бог на десној.
Кад загрну ногавице
и уђу у поток,
замуте воду
и настаје човек.
*
Кад Бог уђе сам у поток
вода око његових ногу тече бистра,
пастрмке реповима саде икру
у златастом песку.
*
У Вечност се може загазити
као у бистар поток.
*
Пре овог лица
имао сам неко друго, млађе, лепше.
Пре тог другог, млађег и лепшег
имао сам још лепше.
Пре тога сам имао још лепше,
најлепше...
*
Ово лице , које сада носим,
ужасава све који га виде.
Децу понајвише.
То лице је обликовао
Ђаво, једне олујне ноћи
зашав у поток,
док је бог сањао дубоким сном.
Ђаволу је дато
да обликује
уз помоћ муње
најругобније облике...
*
Видео сам анђеле
између високих букава...
*
На вашару
ни с ким не разговарам.
Ни са купцима,
са онима што пате од вишка крви,
румених као ружа.
Ту врви од перфидних...
*
Ја сам продавац пијавица
Највећа ругоба овог света.
Људи виде моје наказно лице
које се распада.
Не знају да ја носим у себи
много духова,
које је могуће разазнати
као фазане усред папрати,
и које повезују
сенке дрвећа,
сенке густих шума...

( 1954. Забележио Б. М.)

Разговор са Белатукадрузом

Поводом изласка из штампе најновије књиге песама МОАРА ПАРАСИТА

Популарни постови