(Пре)легат скарабеја

Звезде Млечног пута су једини оријентир скарабеју Овај свети инсект египатске митологије једино је биће на Земљи, осим човека, које се оријентише по звездама. Скарабеј, по својим особинама и понашању изгледа као да је ванземаљац. Он је једино бесловесно живо биће на нашој планети, колико је до сада утврђено, које се у свом животу и свакодневним активностима оријентише према звездама из Млечног пута. То у извештају, који је управо објављен после дуготрајних истраживања у специјализованом часопису "Current biology", тврди екипа научника са универзитета у шведском граду Лунду. Скарабеј (Scarabeus sacer), снажна заобљена буба, дугачка је између 25 и 37 милиметара. Има их неколико подврста. Храни се балегом сисара у коју полаже јаја, тако да су куглице балеге својеврстан инкубатор за рађање нових нараштаја. Живи на пешчаним тлима, избегава слана земљишта. Своју храну котрља од средине марта до краја јула и то ноћу. Од свих подврста издваја се египатски скарабеј (Scarabeus linnaeus sacer) који је постао света буба и амајлија древних Египћана. Свака египатска мумија пронађена до сада имала је испод својих завоја обавезно амајлију у облику скарабеја, израђеног од драгог или полудрагог камена, како би покојнику пружила моћ "вечног обнављања живота", дугим речима поновно рађање. Једна од чланица шведске екипе, др Марија Даке каже да ови инсекти за навигацију, за разлику од осталих сродника, не користе објекте на тлу. Оријентишу се искључиво помоћу звезда. Она сматра да су древни Египћани, вероватно, знали везу скарабеја, својих светих буба, са звездама и Млечним путем и нису их без разлога сматрали "инсектима бога Сунца" и прогласили их најснажнијим амајлијама. ...Мало је познато да и на нашим просторима постоји та света египатска буба. Код нас има, додуше, далеко једноставије и прозаичније име: котрљан или балегар...

УНИВЕРЗАЛНА БИБЛИОТЕКА НОВОГ МЕДИЈА. COMPLETARIUM

На други, трећи поглед. ЦЕО СВЕТ је једна држава. "Сазвежђе З"

недеља, 22. август 2010.

БЕЛО ЦРНО ЦРВЕНО / Белатукадруз

Документарни филмови.


“Филм се не сме копирати, а може се приказивати
само на повременим кућним забавама по
дозволи Шишмана” - пише у дну ових сличица
из једног документарног филма београдских
Заветина.Приликом снимања тога филма
случајно је пронађен један рукопис
Белатукадруза, овај који се у целини публикује
овде. Филм је наравно био о песнику
Белатукадрузу, филм је дозвао нешто слично
себи, што превазилази поезију буквално

схваћену. Стендал је у своје време приметио да
“поезија, ла поесие, оно што се под тим изразом
тада разумевало, - будалаштине које су писали
сувремени му Французи, или их громко рецитовали
са француских позорница, - да је поезија
безвредна гњаважа”. “У томе се часу -према
уверењу Е. Паунда - “уметност писања везала за
прозу, и, током одређеног времена, важнији
развојни процеси језика као средства за
изражавање, дешавали су се у прози...” Проза је
потиснула поезију, превасходну уметност,
затим је то учинио и филм. Поезија је врло дуго
била у затвору, из кога је покушала да изађе уз
помоћ Сандрара, коме је иначе Белатукадрузов
случајно нађени рукопис и посвећен. “То је
духовни затвор. Уосталом сви песници које су у
једном датом тренутку њиховог живота дотакли
зраци извесне звезде, звезде Дирерове
Меланхолије, с његове чувене гравуре, западају у
контемплацију<она може постати бескрајно и
смртоносно очајање које води у самоубиство или
лудило, као што је то био случај са Жераром де
Нервалом, или у необичне болести пред којима
лекари остају збуњени, као што контемплација
може довести и до највеће радости,а то се, сматрам
мени догодило “. (1916) БЕЛО,ЦРНО,
ЦРВЕНО, наслања се на Документарне филмове
Сандрара, на њихову стваралачку тајну, на први
поглед. а у ствари - Случајно нађени рукопис
или документарни филм - доносе зоне преливања<
незаборавне слике и неки благотворни
ветар који распирује жар у пепелу, далеко од
прапорака шугавог песничког стада, које и даље
пландује, више од једног века, тетошена од
тобожњих критичара> полицијских аматера и
бирократа, што мере, премазују, узимају отисак
као у криминалистичкој антропометрији,
уводећи у своје провизорно књиговодство,
телалећи и хвалећи кад им се суфлира да су
највећи песници и уметници они што су
најближе власти (свакој, билокојој)
 Зашто је Белатукадруз снимио овај документарни филм?
Зато да би најавио своје нове документарне
филмове? Зато да би мртвом Стендалу бацио
рукавицу у лице? Зато што...

Нека покушају да одговоре истанчанији духови. Белатукадрузова књига  БЕЛО ЦРНО СРВЕНО објављена је као прва на стотионак страна у новопокренутој Веб едицији Скакав ППЗ, бесплатно се може погледати и преузети са Веб сајта Посебна породична заветина

Нема коментара:

Постави коментар

Разговор са Белатукадрузом

Поводом изласка из штампе најновије књиге песама МОАРА ПАРАСИТА

Популарни постови