(Пре)легат скарабеја

Звезде Млечног пута су једини оријентир скарабеју Овај свети инсект египатске митологије једино је биће на Земљи, осим човека, које се оријентише по звездама. Скарабеј, по својим особинама и понашању изгледа као да је ванземаљац. Он је једино бесловесно живо биће на нашој планети, колико је до сада утврђено, које се у свом животу и свакодневним активностима оријентише према звездама из Млечног пута. То у извештају, који је управо објављен после дуготрајних истраживања у специјализованом часопису "Current biology", тврди екипа научника са универзитета у шведском граду Лунду. Скарабеј (Scarabeus sacer), снажна заобљена буба, дугачка је између 25 и 37 милиметара. Има их неколико подврста. Храни се балегом сисара у коју полаже јаја, тако да су куглице балеге својеврстан инкубатор за рађање нових нараштаја. Живи на пешчаним тлима, избегава слана земљишта. Своју храну котрља од средине марта до краја јула и то ноћу. Од свих подврста издваја се египатски скарабеј (Scarabeus linnaeus sacer) који је постао света буба и амајлија древних Египћана. Свака египатска мумија пронађена до сада имала је испод својих завоја обавезно амајлију у облику скарабеја, израђеног од драгог или полудрагог камена, како би покојнику пружила моћ "вечног обнављања живота", дугим речима поновно рађање. Једна од чланица шведске екипе, др Марија Даке каже да ови инсекти за навигацију, за разлику од осталих сродника, не користе објекте на тлу. Оријентишу се искључиво помоћу звезда. Она сматра да су древни Египћани, вероватно, знали везу скарабеја, својих светих буба, са звездама и Млечним путем и нису их без разлога сматрали "инсектима бога Сунца" и прогласили их најснажнијим амајлијама. ...Мало је познато да и на нашим просторима постоји та света египатска буба. Код нас има, додуше, далеко једноставије и прозаичније име: котрљан или балегар...

УНИВЕРЗАЛНА БИБЛИОТЕКА НОВОГ МЕДИЈА. COMPLETARIUM

На други, трећи поглед. ЦЕО СВЕТ је једна држава. "Сазвежђе З"

недеља, 06. март 2016.

Веровали или не: Зидови и бунари од драгог камења


 Богатство и сиромаштво живе једно поред другог у селу Горњи Бучумет, испод планине Радан. Овдашњи сељаци муче се у беди и једва састављају крај са крајем, док њихове њиве и ливаде, шуме и дворишта леже на драгом камењу.
Богатство и сиромаштво живе једно поред другог у селу Горњи Бучумет, испод планине Радан. Овдашњи сељаци муче се у беди и једва састављају крај са крајем, док њихове њиве и ливаде, шуме и дворишта леже на драгом камењу. И не значи им много то што су у темеље кућа и помоћних зграда узидане стене опала, ахата, калцедона, аметиста и јасписа, од којих се израђује скупоцени накит.
Чак је и макадам посут овим ретким драгим камењем које сељаци уграђују у куће и штале, од њега праве ограде, а њиме је обложено и шездесетак бунара у Бучумету. Потпорни зидови и стубови могу се видети и на појединим кућама у Медвеђи и Лебану, а мало је оних који знају праву вредност материјала који су уградили.


- Мој деда је њиме озидао један бунар, мој отац други, а ја трећи. Знали смо само да не пропушта воду, да се не љуска и не прља воду. Тек пре три године сам чуо да је камен ко бајаги много вредан. Дошли овде неки Београђани комбијем и напунили га стенама и камењем. Они су ми испричали да на њему може много да се заради, али мене то не интересује. После су долазили и други људи са мањим камионима и сакупљали по селу камење и трпали га у некакве сандуке. Сви смо им се смејали - прича Раде Миленковић, једини становник Горњег Бучумета, који у својој кући има и младе људе.
Зидови штале и сенаре Добривоја Арсића преливају се у жутој, плавој, белој, зеленој, црвеној и љубичастој боји. Најзаступљенији су, објашњава наш водич Миливоје Весовић, по професији рударски инжењер, калцедон и опал, али Добривоје први пут чује за те називе.
- Ма, какво драго камење. То је обичан чврст камен који се тешко клеше. Намучио сам се док сам уклопио зидове. И темељи куће су од тог камена, али сам их измалтерисао. Ево, уђите, погледајте. Хладно је као у замрзивачу, а зими је топло - показује збуњени Добривоје.

Стене и камење разних боја први пут су примећени крајем прошлог века


И испод малтера на зидовима његове комшинице Марице Арсић лежи опал и друго камење. Ни бака Марица појма нема колико вреди њена кућа.
- Зар ова страћара да вреди нешто. Тог камења има овде колико ти душа жели. Горе по шуми су читаве стене - прича док седи на повећем опалу у дворишту.
Стене и камење разних боја први пут су примећени крајем прошлог века, а пре пет до шест година овде су, прича председник општине Медвеђа Слободан Драшковић, боравили стручњаци из Београда и направили елаборат који се негде затурио.
- Пре две године су људи из београдске „Домаће радиности” урадили накит од опала и другог камења и излагали су га на сајмовима у Београду, Новом Саду и Израелу. Мислили смо да ће бити заинтересованих за експлоатацију, али се нико није јавио - вајка се Драшковић.
Миливоје Весовић, који је накратко имао увид у тај елаборат, каже да је највећа концентрација драгог камења на две локације од четири хектара, на једном од обронака Радан планине и у Горњем Бучумету, у махали Камено ребро:
- Ни сами геолози нису установили о коликим се резервама ради. Камење се налази на површини, али видљиво је да су поједине стене дубоко укопане у земљу, посебно оне у шуми, где је терен неприступачан - прича Миливоје и подсећа да је својевремено Рудник „Леце” био заинтересован за његову експлоатацију. Али требало је много уложити у квалитетну и скупу опрему јер се то камење веома тешко бруси, па од тог посла није било ништа.
Сва богатства Медвеђе

Поред драгог камења, у Медвеђи се налази и рудник богат оловом, цинком, сребром и златом, који ће, како се очекује, бити поново отворен средином овог лета. Само на јаловишту рудника, према неким истраживањима, има три тоне злата. У центру Сијаринске бање, богате лековитим водама, налази се камен оникс чија је експлоатација заустављена због недостатка новца. А цело подручје општине лежи на богатим изворима минералних вода.
            BLIC online

Сазвежђе ЗАВЕТИНЕ

Na obroncima planine Radan, poviše Medveđe u južnoj Srbiji, tamo gde izgleda da je nebo bliže od zemlje, smestilo se selo Gornji Bučumet.
Vidi, vidi, vidi: Svaki kamen u selu je pravo malo bogatstvo
Kuće, bunari, ograde i putevi između kuća, sagrađeni su od kamena najraznovrsnijih boja, pa selo, i kad u njega uđete usred kišnog i tmurnog jesenjeg dana, izgleda vedro i šareno.
- Ovo su pravili naši stari, a nisu ni znali šta je u ovom kamenu, osim da je jako, da se ne osipa, i da će ograda dugo da stoji. A mi sada znamo da je ovo kamenje neobično i vredno - kažu da na našim livadama, u potocima i na padinama ima i dragog i poludragog kamena, tih kristala - govori Goran Arsić dok nas vodi u kuću bake Ljubice, odmah do njegove, gde je “sva veranda od poludragog kamena”.
- Kažu nam da smo bogati, da sedimo na drago kamenje, a drplje smo obično, vidite da smo u prnjama - kazuje baka.
Drago kamenje izvire iz njiva
Goranova 11-godišnja kćerka Aleksandra i njena dva mlađa brata vele da i oni imaju svoje drago kamenje.
- Ovaj rozi je kamen ljubavi, ovaj napola zlatni je kamen lava, ovaj crni, sa ovim sjajnim unutra, on je najvredniji, jer to što svetluca su dijamanti - priča Aleksandra.
Nalazači: Goran i Aleksandra Arsić
Njihov otac, koji je rudar u rudniku zlata i bakra, ipak nije toliki optimista.
- Rekli su da je kamenje vredno. Ma da je to tako, ne bih ja, koji radim sa zlatom, a ležim na dragom kamenju, ovoliko se patio u životu - govori Goran i pokazuje na svoju trošnu kuću.
Veranda bake Ljubice napravljena je od poludragog i dragog kamenja
U dvorištu Gorana Dodića, koji živi u Boru, veliki je dud. Pod njegovom raskošnom krošnjom, poređano je kamenje u različitim bojama. Aleksandra podiže jedan, beli kao da je od soli, i kaže:
- Za ovaj kamen su rekli da je neprocenjive vrednosti, i neki stranac je dolazio, davao komšiji ogromne pare, govorio da će da kupi celo imanje, i kuću, ali on nije hteo.

Нема коментара:

Постави коментар

Разговор са Белатукадрузом

Поводом изласка из штампе најновије књиге песама МОАРА ПАРАСИТА

Популарни постови